Sve je počelo sa pogledom kroz naš prozor - Miravalle (od italijanskog “ammira valle”, što znači “diviti se dolini”)
Zato se ova priča zove MIRAVALLE.
Krenula sam da čitam i istražujem prirodu Vale d’Aosta. Ubrzo sam otkrila da su tri najviša vrha u Alpima upravo ovde: Monte Bianco /Monblan (4810m), Monte Rosa (4634m) i Monte Cervino /Materhorn (4478m).
Od tog trenutka, moje interesovanje da nastavim, da naslikam i posvetim priču prirodi ovde, počelo je da se širi. Utisak koji su na mene ostavili glečeri, kada sam ih prvi put videla izbliza, bio je toliko snažan. Mogla sam da osetim njihovu snagu i, u isto vreme, da vidim kako klimatske promene čine da postaju slabiji i kako ove promene imaju značajan uticaj na čitav prirodni sistem oko njih.
Veliki glečer Vera (Monte Rosa) i glečer Cervino odmah su postali moj izbor.
Veliki glečer Vera, kao deo masiva Monte Rosa (Grande Ghiacciaio di Verra, Monte Rosa), gledam gotovo svaki dan, i mislim da nikada neću prestati da mu se divim. On je gore, visoko i daleko, i možete ga videti tako jasno i moćno, kao da drži sve na okupu. On je kralj na vrhu doline Val d’Ajas!
Ispod prednjeg dela Velikog glečera Vera se nalazi njegov dragulj, prelepo Plavo jezero (Lago Blu, Val d’Ayas, Monte Rosa).
U septembru 2023. godine, od Cervinie do Zermata, i od stanice Plateau Rosa/Testa Grigia do Piccolo Cervino/Matterhorn Glacier Paradise, povezanim novom žičarom, bila sam iznad glečera (Ghiacciaio del Cervino). Osećaj kada vidite ogromne pukotine i boje unutar njih… to je mešavina straha i magije. Za mene, to je bila odmah inspiracija da mu posvetim jedan rad.
2024. godine donešena je još jedna važna odluka. Švajcarska i Italija su morale da pomere prirodnu granicu preko vrha Cervino/Materhorn, zbog otapanja glečera koji, zajedno sa velikim snežnim površinama, definišu delove teritorijalne granice između dve zemlje. Motiv za ovu promenu je zabrinutost - klimatske promene koje su izazvale značajno otapanje glečera još od 1970-ih.
Glečer Monblan masiva bio je poslednji glečer koji sam izabrala. Zanimljivo je da sam baš prve glečere uživo videla tu, kada sam išla na Helbroner vrh, Skyway Monte Bianco žičarom.
Miaž glečer (Ghiacciaio del Miage, Monte Bianco), glavni glečer na italijanskoj strani Monblana, danas predstavlja pravu naučnu laboratoriju na otvorenom. Najveći crni glečer u Italijanskim Alpima, transformisao se iz belog u crni glečer krajem 19. veka. Ova transformacija je uticala na njegovu dinamiku i predstavlja savršen model evolucije čak od Ledenog doba, nudeći paleogeomorfološke i paleoklimatske dokaze. Jedna od mnogih šuma koje okružuju Monblan ostavlja nas bez daha—šuma koja raste na glečeru. Danas je situacija sa ovim glečerom u kritičnom stanju. Njegova površina se spustila za oko trideset metara od 1990-tih godina u prednjem delu—gotovo jedan metar godišnje.
Na donjoj desnoj strani glečera u Val Veni, formiralo se jezero u obliku srca: Jezero Miaž (Lago del Miage). Ovo prelepo glečersko jezero odlikuje se posebnim fenomenom. Sa njegovih ivica može se videti pomeranje glečera koje uzrokuje lomljenje celih blokova leda koji padaju u vodu.
Na kraju ovog putovanja, tu je nebo iznad Val d’Aoste (Il cielo sopra Val d’Ayas), jedno od poslednjih preostalih tamnih neba (na italijanskom "il cielo nero") na svetu. Val d’Aosta je okružena prirodnim prstenom planina dovoljno visokih da zaštite od uticaja rasvete i veštačkih svetala iz obližnjih velikih gradova, kao što su Aosta, Torino i Milano. Istovremeno, ove planine ostavljaju većinu neba vidljivim. Nebo je vrlo tamno, i mogu se golim okom videti mnoge zvezde, Mlečni put, pa čak i Andromedina galaksija.
Val d’Aosta je savršena destinacija za ljubitelje prirode, sa svojim zelenim dolinama i bajkovitim dvorcima. Turisti je posećuju zbog njenih predivnih prirodnih pejzaža, ali ne zna svako da se ovde može naći Starlight Stellar Park u San Bartelemiju, gde možete posmatrati zvezde i sanjariti dok gledate neverovatno nebo. San Bartelemi je dobio Starlight Stellar Park sertifikat od Fundación Starlight del Instituto de Astrofísica de Canarias, sertifikat koji priznaje UNESCO.
Priča se sastoji od 11 slika.
Elementi koje sam odabrala - planine koje donose sneg, štite glečere, proizvode vodu i nalaze se pod ovim prelepim „crnim nebom“ - formirali su sistem bez kog ne bi bilo ni jedinstvenog sveta flore i faune Val d'Aoste.
Lično, ovaj rad posvećujem mom tati Goranu Kronja, velikom ljubitelju prirode, i Đanijevom tati Emiliju Marsela, velikom umetniku koji je svoj opus posvetio prirodi i kulturi zemlje svog porekla.
...volela bih da su ga videli...
